Kovačica je jedno malo mesto u Južnom Banatu. Kada neko spomene
Kovačicu svima, ali baš svima, prva asocijacija je naivno slikarstvo po
kojoj je ona poznata svuda u svetu.
Moja prva sećanja su šetnje po lepom i velikom parku, druženje sa
decom iz ulice i drugarima iz vrtića. Volim da vidim Kovačicu kako je se
ja sećam, kao malo mirno mesto u kome sam odrasla bez briga. Volim što
sam odrasla ovde, a ne u nekom velikom gradu. Malo mesto me je naučilo da
nije sve u velikim stvarima. Naučila me je da budem skromna, da budem
prijatelj, da poznajem ljude oko sebe i da im pomognem… To su samo neke od
prednosti odrastanja u Kovačici. Osećaš da nisi nikad zapravo sam, uvek je
neko tu uz tebe. Tako je i kod nas u školi. Svi se međusobno poznajemo, ali
možda je jedna od najvećih prednosti što nas i profesori znaju. Nismo
samo broj u dnevniku, već nas znaju i kao osobe. Kovačica je drugačija od
ostalih mesta jer se u njoj može videti raznolikost- jezika, kulture i
običaja. Ljudi lako prihvataju tu raznolikost i prihvataju je kao svoju.
Život u Kovačici vrlo često možemo videti kroz slike naivnih umetnika.
Na paleti slikara nalaze se jarke boje, a te jarke boje možemo videti i
uživo na našim ulicama i dan-danas.
Nikada ne bih menjala ovu Kovačicu koju vidim svojim očima. Možda
i ja jednog dana uzmem četkicu i pokušam da naslikam Kovačicu kakvu sam
opisala.

Lara Lotina 3-1