Pogled anđela – srce đavolice

Ona je kao detlina sa četiri lista. Sakrila se u gomili običnih listića, ali smo ipak uspeli da pronađemo njenu magiju i talenat. Pokazaćemo vam da je ona ipak nešto više od obične deteline sa četiri lista. Ona je mlada, perspektivna, još uvek učenica Gimnazije "Mihajlo Pupin". Vanesa Galikova, počela je svoju stvaralačku avanturu pisanjem.
Porazgovarali smo sa njom i dobili odgovore na pitanja koja su nas zanimala.

Vanesa, kada si počela sa pisanjem?
Počela sam da pišem negde u leto 2000. godine. Bila sam u Feketiću. Bilo je oko tri sata ujutro. Pošto
nisam mogla da spavam, uzela sam olovku i svesku i počela da pišem...

Šta te je inspirisalo da pišeš ovakve strašne priče?
Volim izazove, a horor teme kao što su vampiri, vukodlaci, vilenjaci, veštice, itd. volim od malena. Tamna strana ovog sveta mi daje inspiraciju i tako nastaju moje priče.

Zašto baš tamna strana?
Od malena volim ovakve stvari. Moje pisanje je jedinstveno, kao i ja, jer svi mladi pisci-početnici pišu svoje ljubavne priče, a ja ih kombinujem sa hororom.

Šta sadrže tvoje priče? Kako si došla do toga da one ne ostanu klasične ljubavne priče, već da dobiju horor elemente?
Mladi ljudi koji počnu da se bave pisanjem uglavnom započnu sa ljubavnim pričama. Tako sam počela i ja, ali sam vrlo brzo počela da dodajem avanture i neke natprirodne stvari, tako da danas pišem horor priče.

Koliko priča si do sada napisala?
Moja prva priča zove se: "Haloween je samo pocetak", druga "Neki snovi su ipak stvarnost", a treća je "Realnost - fantazija". Trenutno završavam priču koja se zove "Nosferatu - zaljubljeni lovac".

Možeš li da izdvojiš neku od njih koja je imala uticaja na tebe i zašto?
Istakla bih priču "Neki snovi su ipak stvarnost". Teško je reći zašto, a takođe je teško i prepričati ovu priču. Glavna junakinja Nikolet Kantrel prolazi u njoj kroz mnoge strašne i krvoločne avanture koje samo maštoviti čitalac može da zamisli.

Da li su tvoji likovi realni ili izmišljeni?
Kada počnem da pišem oni su izmišljeni likovi, junaci iz moje mašte, ali posle izvesnog vremena oni počinju da me podsećaju na nekog meni bliskog.

Da li su neki pisci uticali na tebe?
Veliki uticaj na mene do sada je imao Sidni Šeldon. Inspirisao me je uopšteno da napišem svoju drugu priču.

Možeš li za kraj da nam preporučiš neku knjigu?
Preporučila bih najpre knjigu "Druga strana ponoći" od Šeldona, kao i "Pesak vremena" od istog autora. Takođe bih preporučila i knjigu «Drakula» Brena Stokera, a za zaljubljene duše Noru Roberts "Od srca".

Hvala Vanesi što nam je otkrila što nam je otkrila tajnu o svom divnom talentu. želimo joj uspeha u daljem pisanju i nadamo se da će jednoga dana postati dobar pisac.

Jaroslava Hrješikova

pročitajte: "Neki snovi su ipak stvarnost"