Na jednoj strani je vatra
strašna i jaka,
Što budi emocije u meni.

I njen dodir nikad ne prestaje,
jer opekotina ostaje.

Na drugoj strani je voda
hladna, nežna,
iznad svega čista.

Vodi je svejedno
da li teče ili stoji,
ona je uvek tu.

Čeka i nada se da će jednog dana,
vazduh, koji slepo igra oko vatre,
doći i pomilovati je,
možda i poljubiti.

Kad izgori, vatra se ugasi,
pa se opet zapali, ali u tuđem srcu,
dok voda može zauvek da ostane tu.

Sve dok se vatra sa vodom bori,
vazduh stoji i ne zna
čije srce ce da voli.

Maja Bokor