autor: Iris Krdžić
 

Ono što je prošlo za mene je ustvari jedino jasno i jedino moje

Sva ta sećanja i sva ta nadanja
Sve te ljubavi i stradanja… 
Nekada snovi puni tuge, a nekad
Blistavi od sreće, pre je sve to bilo ludo
A sad srce na to ni da pomisli neće…

Razmišljanje ubija i često zbuni
 I više no što treba, ponekad sam u zabludi
A nekad ne mogu da siđem sa neba…

I često želim da pobegnem od sebe
Ustvari često želim da pobegnem od svega
Ali onda na trenutak stanem i pomislim:
Ono što je prošlo je ustvari jedino jasno
i jedino moje, i zasto da bezim od svega
Kad to sam ja ponekad tužna, a nekad
Vedrija od neba…

 
 

Srešćemo se jednom

Srešćemo se jednom,
Kada vreme stane
Tad neću imati sutra,
Jer neću imati ni druge dane…

Ti znaš da mi u životu nisu
Bitna mišljenja nebitnih ljudi
Ja verujem u sebe i nema prava
niko da mi sudi…

Znam da sada nije pravo vreme,
Znam da to plaši tebe i da te boli koliko i mene…
Ali vremena ima, život je dug
verujem da se isplati svaki trud…

Ja preko vremena neću, a potajno želim
da ono stane, i samo ja sebi ću da sudim

Jer i ti i ja zaslužujemo bolje dane…
 
 

Zvuci jesenje noći

Ponekad želim
da sećanja padnu u zaborav,
Ali onda stanem i setim se
Da svaki trenutak mi je
na svoj način drag...

Zvuci jesenje noći i tvoj glas
Vetar kosu mi nosi
I ništa nije bitno osim nas…

Sati sve brže i brže prolaze
A ja želim da vreme stane
I da mi ne odnese dane sreće
I u oku sjaj, jer znam da ništa
Neće biti kao što je bilo tad…

Svet je mali, a život kratak
kao ptice let, i kad bih mogla
da biram da se nešto vrati
želela bih jesenje noći
Jer to je vreme kada je bio moj čitav svet…

 
 

Slušam

Slušam tišinu
dok odnosi moje vreme
Vidim dubinu i neku čudnu čistinu
U tvojoj duši koja me podseća
da treba da krenem…

Slušam strah koji mi govori
Da uzalud čekam te srećne dane,
Ali u isto vreme nada se probudi
I ne dozvoljava da se taj strah širi i dalje…

Gledam kako dani prolaze,
a ja kao da u mestu stojim
Vetrovi tugu mi donose
Ali više ničeg se ne bojim

Slušam sebe i verujem u svoje snove
Čekam tebe i znam da će vreme
Jednom morati da stane
Vidim daljinu i iza sebe mnoge
Neostvarene snove, i dalje slušam tišinu
A s vremenom polako i ja krecem dalje…

 
 

Tvoje oči

U tvojim očima vlada tama
U tvojim očima je priča o nama
Iza tvog oka krije se tuga, u tvom
Pogledu je neka druga…

Tvoj svet  je u hiljadu boja
Ali uvek je crna bila moja
Tvoje oči moje su dno, tvoje oči
Su nešto posebno…

I gde god da krenem
I gde god da stanem
Bez tvog pogleda ne mogu
 da brojim dane, i kad sebi u dušu
pogledam, znam da ne mogu bez tvog pogleda…