Osnovna škola u Idvoru koju je pohađao
Mihajlo Pupin
Prvi časovi bili su mu dakle
časovi istorije, sasvim karakteristično za okruženje u
kom je stasavao. U njemu se životnim veštinama ovladavalo
kroz praktičan rad koji je bio uslov opstanka, zajednička
prošlost je i dalje bila samo prepričavana, a okolni svet,
pojave i odnosi u njemu bili
su tumačeni isključivo
kroz duhovnu vertikalu Svetog pisma, narodnog pesništva
i domaćih svetiteljskih kultova poput svetosavskog.
Svoje prvo knjiško znanje Mihajlo stiče u seoskoj školi
u Idvoru i o njemu kasnije govori kratko i sa prilično
gorčine, priznajući da je u ono veme čitanje, pisanje
i računanje smatrao sredstvima za mučenje.
Ovakav komentar je razumljiv,
budući da su naspram vedrih komšijskih posela u toplom
domu na kojima je imao prilike da se sretne sa živim svedocima
svoga vremena, povratnicima iz širokog sveta koji su aktivno
Rekonstruisana učionica iz Pupinovog doba
učestvovali u istorijskim
događajima, uniformisanost školskih klupa i monolozi učitelja
mogli izgledati jedino kao naglo i nenajavljeno uskraćivanje
bezbrižnosti i slobode. Pa ipak, jedna osoba uspeva da
promeni ovo dečačko razočaranje i da želju za obrazovanjem
poveže sa slobodnim duhom dečaka Mihajla. Bila je to njegova
majka Olimpijada, žena iz naroda, koja je svome jedinom
sinu blagim savetima, roditeljskom lukavošću, ali i onim
najvažnijim - sopstvenim primerom - ukazala na nužnost
elementarnog obrazovanja i teškoće koje čoveka bez znanja
mogu snaći u životu.
Današnja škola u Idvoru nosi ime Mihajla Pupina
Za sebe mu je govorila da se oseća slepa
kod zdravih očiju, budući da nije znala ni da čita ni
da piše i da se sama ne bi usudila da pođe van granica
sela. Jedan od njenih saveta ostao je večito u sećanju
malog Mihajla:
“Dete moje, ako želiš
da podeš u svet o kome si toliko slušao na našim poselima,
moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje.
U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne
umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice
preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja
osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti
pun večne slave”.
Majčini saveti ubrzo su dali vidne rezultate, tako da
su se školski učitelj i seoski pop uskoro složili da
je škola u Idvoru tesna za mladog Mihajla. Počelo se
razgovarati o nastavku školovanja u višoj školi u Pančevu.
